Горан Ђоровић, некадашњи дефанзивац Црвене звезде и репрезентације, рођен је 11. новембра 1971. године у Приштини. У редове црвено-белих стигао је из фудбалског клуба Приштина, заједно са братом Зораном 1993. године.
За Звезду је одиграо 136 званичних утакмица и постигао три гола у четири сезоне, од 1993. до 1997. године. Освојио је шампионску титулу 1995. године, и три национална купа (1995, 1996. и 1997. године). У црвено-белом дресу стигао је и до капитенске траке, а одиграо је свих шест утакмица у Купу победника купова 1996/97, када је Звезда елиминисала шкотски Хартс (0:0 у Београду и 1:1 у Единбургу) и немачки Кајзерслаутерн (0:1 на гостовању и 4:0 после продужетака у Београду), а поклекла у осмини финала против Барселоне, за коју су тада играли Роналдо и Фиго (1:3 на гостовању и 1:1 на домаћем терену). Истицао се великом борбеношћу због чега је био један од љубимаца навијача.
За репрезентацију је забележио 49 наступа. Дебитовао је 23. децембра 1994. године у Порто Алегреу против Бразила (0:2), а последњи меч одиграо је 6. октобра 2001. против Луксембурга (6:2).
Одиграо је све четири утакмице на Светском првенству у Француској 1998. године, и то без замене, свих 360 минута. Наступио је и на два меча на Европском шампионату у Белгији и Холандији 2000. године, када је Југославија стигла до четвртфинала.
Из Звезде је 1997. године прешао у Селту из Вига, где је успешно играо све до 2001. године, када је прешао у Депортиво из Ла Коруње. Са Депортивом је освојио Куп Шпаније 2002. године, као и шпански Супер куп исте године, али је имао великих проблема са повредама, па је за две сезоне у клубу одиграо само 11 утакмица. Каријеру је завршио у шпанском друголигашу Елчеу 2004. године.
Кратко је био директор омладинске школе Црвене звезде, а једно време је фигурирао као главни кандидат за новог тренера црвено-белих, али до те сарадње није дошло.
1 comment
E moj Djoro, niko da se javi, pojma nemaju koji si ti doktor fudbala bio, da ti nije bilo povreda pricali bi o tebi,a ne o Vidicu. Zelim ti sve najbolje u zivotu…