Moja Crvena Zvezda
FeaturedАлександарБлоговиВажноНајновије

О очекивањима од ФК Црвена звезда или о стрпљењу

Мало је потребно навијачима Звезде да, када је реч о било ком спорту, дођу у стање еуфорије. Синоћ нам је било потребно свега 90 минута. Али, да се не лажемо, Звезда је против Чукаричког после ко зна колико времена играла фудбал. Можда и после целих годину дана, када је прошле сезоне у ово време на Маракани доминирао Ненад Милијаш. Од тада, гледали смо све и свашта, мучења, поразе, тесне победе, нереде, али фудбала врло мало.

Данас већ влада еуфорија. За свега неколико дана ситуација међу навијачима окренула се за 180 степени. Колико прошле недеље, одлазили су, један по један, чланови Управе, Звезда је кикснула против Радничког, „окретала“ против Вождовца, није се знало ни да ли ће Миодраг Божовић остати на клупи… Све је „прецртано“ за деведесет минута. Јер такви су навијачи Црвене звезде. Пре свега, жељни су успеха и доброг фудбала.

И лаику је било јасно, још када је потписан последњи нови играч, да је ова екипа несумњиво квалитетна. Неки странци су показали за кратко време да имају „нешто“ и да им треба само време (Ибањез, Веред, Вијеира, па и Мбођ, који је имао добрих партија, упркос неким грешкама, које се радом исправљају), ту су омладински шампиони света (Рајковић, Јовановић, Грујић, те Јовић и Ристић који нису били са њима и Манојловић, који чека шансу међу стативама), који су уз то искуснији за сезону, ону прошлу, у којој су добили шансу. Уз неке друге, несумњиво квалитетне играче, Катаија, капитена младе репрезентације Петковића, који је дуго ван такмичарског ритма, и коме посебно требају време и подршка, те искусног Павићевића, који је био шампион са Звездом, Рендулића који је дошао као појачање, Стојановића, о коме као о мајстору говори Ненад Милијаш. Чуди да је искусни Анђелковић месецима ван форме и ритма, јер је у Русији годинама играо на високом нивоу, неретко био у тиму кола и међу најбољим бековима лиге… Да не причамо о Луковићу, чији се повратак на терен чека… Сада су конкуренцију појачали и суперталентовани Плавшић, те искусни Мичел

Ипак, и поред тога, екипа је елиминисана од Каирата, добила је „чувену“ утакмицу против ОФК-а, кикснула два пута, морала да „окреће“ против Вождовца… Шта се десило против Чукаричког? Да ли је напрасно, за седам дана, неко чаробним штапићем од, искрено, очајне Звезде, направио екипу која напада, ако не свих 90, онда макар 70 минута? Да ли је Марко Грујић напрасно почео да личи на млађу и неискуснију верзију Немање Матића у настајању, која господари средином терена у оба правца? Да ли је Чукарички лошија екипа од Радничког?

11890911_986950421365854_2067243578406711750_n

Никола Калинић је током прошле сезоне, када је део јавности критиковао Звездине кошаркаше и тренера и поред одличних резултата, и иако је било јасно да ће Звезда ући у завршницу сезоне као апсолутни фаворит за трофеје, често на Твитеру после утакмица остављао кратке поруке: Стрпљење.

E, управо то је оно што је потребно овој екипи Црвене звезде. Годинама уназад мењани су тренери, Управе, играчи склањани са терена на клупу и трибине, а да нису добили праву шансу. Роби је био изузетак, али ни он није сачекан до краја, и није истрајао у ономе што је желео да направи у Звезди. Славиши Стојановићу „опроштени“ су Вождовац и Чукарички, вратио је титулом, али ни он није задржан на клупи.

Сваки нови тренер доноси нови систем, много је нових играча, многи одлазе, припреме су трајале кратко, а очекивања су увек велика… Да не причамо колико је тешко фокусирати се на игру и терен када се у јавности више од игре полемише о „намештањима“, сменама у Савезу, навијачима, промени Управе. Колико је тешко у тако нездравим околностима играти фудбал и бити на високом нивоу, видели смо и у сезони 2008/09, када је вероватно најјачи Звездин тим од 2006. године завршио далеко од титуле и првог места. А у црвено-белом наступали су тада Стаменковић, Бајковић, Мијаиловић, Пејчиновић, Томовић, Пекарић, Броновицки, Врањеш, Џеферсон, Нинков, Бурзановић, Исах, Короман, Лазетић, Милијаш, Клео, Оумару, Паркер, Тричковски…

Звезда и њени навијачи прошли су од тог 2. јула и почетка сезоне више него што неки клубови прођу за целу сезону. Оно што је добро је да је и поред потреса, лоше игре, проблема, задржана добра позиција у првенству и да су изгледи за титулу сасвим добри. Европа је отишла у неповрат и за тим се не треба освртати. Оно што је битно јесте да навијачи стану уз ове момке, јер су у овом тренутку они практично клуб. Ова екипа има квалитет, таленат, али и потенцијал да једног дана Звезди донесе новац.

Оно што им је потребно јесте стрпљење. У среду, па синоћ су показали да могу и знају. Треба им времена да се адаптирају, навикну, уклопе. Ако се истрпе и да им се подршка, биће добро.

Стрпљење.

Повезане вести

6 comments

Čiča авг 13, 2015 at 18:18

Dobar tekst. Samo trebalo ga je napisati pre jedno dve -tri nedelje.

Reply
otpisani101 авг 13, 2015 at 16:44

svaka cast za tekst koji je napisan…slazem se u svemu…zvezdino drugo poluvreme je igra koju zvezda treba da igra od pocetka utakmice pa do kraja…drugo poluvreme i protiv vozdovca i protiv cukarickog je bilo dobro,jer smo igrali sa 2 napadaca,sto nas vecina stalno potenciramo….citao sam mnogo komentara gde se pljuju katai i jovic,zvezda bez njih ne lici ni na sta…katai je skolovan fudbaler koji zna i da ustopuje loptu i da se zagradi i da proigra,jedina mu mana sto je malo lenj…jovic ima i prodor i pas i osecaj za sansu,dakle kada su usli u drugom poluvremenu,zvezda je igrala fudbal…bozovicu zameram to sto nikada najbolji 11 ne pocne utakmicu,nego udju kada jurimo rezultat…milijas moze da hvali stojanovica ali od kada je dosao u zvezdu stojanovic nije pokazao ama bas nista…uvek sam pisao ovde da zvezda uz komsije ima najbolju ekipu u ligi a oni sto pljuju zvezdine fudbalere ne znaju da nabroje 5 fudbalera u ostatku lige…i tek sada mi je jos manje jasno zasto su vodje navijaca smenile terzica…zvezda je postala stabilan klub,bez vesti da je neko tuzi,zvezda igrala u evropi,terzic doveo tog ibanjeza u koga se vodje navijaca kunu,vieiru,plavsica,donalda,matosa i ako su to losa pojacanja,onda kraj price…zapad je zvizdao 3 godine lukicu i skandirao uprava napolje,pa se vodje nisu mnogo potresle zbog toga…terziceva uprava od izbora nije vladala ni godinu dana,imali smo mir u klubu ali je neko zeleo turbulenciju…zvezda sampion…

Reply
Sasa авг 13, 2015 at 16:16

Dokle strpljenje. kada se svake godine iznova pravi nov tim,nema sistema niti ideje.
PRIVATIZACIJA!!!!

Reply
Gagi Jagodinac авг 13, 2015 at 15:13

Po meni , protiv Cukarickog smo bili pojacani neigranjem Savicevica i Parkera. Mbodj je dobar igrac ali mu treba kontinuitet igre pored iskusnih igraca, bice on dobar!!! Najbitnija stvar je jedinstvo na tribinama i ogromna podrska igracima, i na poluvremenu posle 0-1 , a narocito na kraju… to je lepo videti i nama sa strane , a kamoli igracima i strucnom stabu na terenu….
PS: uh koliko mi fale tek sad ona 2 boda protiv Radnickog….

Reply
Milos авг 13, 2015 at 16:23

Sve je to super ali bozovic tvroglavo insistira na odbrani koja igra u liniji na 40m od gola,takva odbarana ne moze da se igra u nasoj ligi jer mi nemamo igrace za to,bojim se da nece imati ekipe koja nam nece dati makar jedan gol…videli ste sinoc,kao i u svakoj utakmici do sada gol na usetavanje u mrezu…ne znam da li je neko zapazio faul za cukaricki kada je nasa odbrana stajala u liniji pa bukvalno 5m od lopte a sve se dogadjalo na 35m od gola i samo zahvaljujuci malom ofsajdu nismo primili gol…bozovicu neko treba da skrene paznju da se od tog sistema odustane ali pod hitno…pa po imenima odbrana nam je najjaci deo tima a ispadose smesni kakve golove primaju,od ovih igraca bi Slavisa napravio tim.

Reply
Dijabola авг 13, 2015 at 14:44

Strpljenje je vrlina, a to je jedina stvar koju vecina Zvezdinih navijaca nema.

Reply

Leave a Comment