На данашњи дан: Рођен Миодраг Белодедић

Миодраг Белодедић, легендарни одбрамбени фудбалер Црвене звезде, једини шампион Европе са два источноевропска клуба и својевремено један од најбољих дефанзиваца на свету рођен је 20. маја 1964. године у српском селу Соколовцу у Румунији.

Фудбалом је почео да се бави у Минерулу из Нове Молдаве, где је тренирао од 1978. до 1981. године, а од 1981. до 1982. године играо је у Лучеафарулу из Букурешта. Прославио се у дресу Стеауе из Букурешта за коју је наступао од 1982. до 1988. године на 212 утакмица уз 34 постигнута гола. Са румунским великаном освојио је Куп европских шампиона 1986. године победом на пенале против Барселоне са 2:0, јер после 120 минута игре није било голова. Затим је тријумфовао у Суперкупу Европе исте године, а шест пута је био шампион Румуније (1985, 1986, 1987, 1988, 1989. и 2001. године) и три пута победник Купа (1985, 1987. и 1999. године).

У Румунији је имао чин официра, а на зиду његове собе био је постер екипе Црвене звезде, јер му је била велика жеља да заигра у црвено-белом дресу. Једном приликом је Милетова мајка кренула у посету рођацима у Србији, па је он чврсто одлучио да пође са њом у намери да се више не враћа у Стеауу и покуша да заигра у Звезди. На граници су им одузети пасоши, што је био обичај у то време, јер је у Румунији био на снази Чаушескуов режим.

Када је Белодедић рекао свом рођаку у Београду да не намерава да се враћа у Румунију овај је одмах хтео да га одведе у Партизан, чији је био навијач, али Миле није хтео ни да чује за тако нешто, већ се упутио у Звезду. Када је стигао на Маракану, Џајић због једног пораза Црвене звезде није био расположен, па у први мах није знао на којој позицији у тиму игра Белодедић, али када му је Миле рекао да игра у одбрани он је одговорио да му баш треба један такав фудбалер и некако се све добро завршило. Мада, по једној другој верзији трећа Звездина Звезда уопште није ни препознала чувеног играча Стеауе.

Међутим требало је решити велики проблем око папира за Белодедића, које није имао. У Румунији је проглашен за издајника због пребега у Југославију и осуђен је у одсуству на 10 година затвора. УЕФА га је казнила једногодишњом забраном играња због непоштовања уговора са Стеауом. У том периоду за Звезду је наступао само у пријатељским и ревијалним утакмицама и то под лажним именом, а најчешће је било Кристић. Воја “Кис“ је морао да иде у Милетово родно село како би провалио у кућу и узео његову возачку дозволу, да би могли да му ураде документе.

Белодедић је за црвено-беле дебитовао у званичним утакмицама тек у пролећном делу 1990. године, пошто је истекла казне УЕФА-е, а укинута му је и десетогодишња затворска пресуда у Румунији после пада Чаушескуа.

За три сезоне у Звезди освојио је шест трофеја – три шампионске титуле 1990, 1991. и 1992. године, Куп 1990, Куп шампиона 1991. и Интерконтинентални куп у Токију 1991. године. Одиграо је 108 такмичарских утакмица и постигао три гола.

Прве сезоне освојио је дуплу круну 1990. У шампионату је забележио 14 одиграних утакмица уз један погодак, док је у походу на трофеј у најмасовнијем такмичењу забележио три наступа. На терену је пленио мирноћом, елеганцијом и сигурношћу и Звездином тиму је дошао као десетка на кеца пред велики европски поход који је следио.

У историјској сезони 1990/91 одиграо је чак 51 утакмицу, постигао један гол у свим такмичењима и уз Владу Стошића сакупио највише наступа за екипу која је покорила фудбалску Европу. Забележио је свих девет одиграних утакмица у походу на титулу првака Старог континента, а у финалу у Барију реализовао је трећи пенал у серији против Олимпика из Марсеља. Звезда је постала шампион Европе и то без пораза, а Белодедић је сјајне партије пружио у читавом циклусу најелитнијег клупског такмичења, посебно у двомечу против Бајерна и у финалу против француског клуба.

Тренер екипе Љупко Петровић, својевремено је изјавио да је Миле био кључни играч у освајању Европе те 1991. године. Освојена је и нова шампионска титула у којој је Белодедић учествовао са 34 одигране утакмице и једним голом у победи против Земуна од 5:1. Био је на врхунцу каријере и уз Франка Барезија најбољи дефанзивац на планети. Постао је и једини фудбалер који је са два клуба из Источне Европе освојио Куп шампиона. То је рекорд који можда никада неће ни бити срушен.

После одлазака Просинечког, Бинића, Стојановића, Маровића и Шабанаџовића, Звезда је и даље била јака, али не толико као раније. Освојили су Интерконтинентални куп против чилеанског Коло Кола (3:0) у Токију и постали прваци света, а за мaло им је измакло ново финале Купа шампиона, који је игран по новом систему такмичења (први пут по групама). Томе је допринело и играње утакмица по Мађарској и Бугарској, јер УЕФА због политичке ситуације није дозволила Звезди да своје противнике дочекује у Београду, иако није било никаквих препрека да тако буде. Белодедић је са црвено-белима освојио трећу узастопну шампионску титулу и практично током целог свог боравка у београдском клубу није ни знао за било коју другу позицију од првог места у домаћем фудбалу. У сезони 1991/92 одиграо је укупно 40 мечева у свим такмичењима и једном се уписао у стрелце.

Каријеру је наставио у Валенсији, за коју је од 1992. до 1994. године одиграо 49 лигашких утакмица. По једну сезону провео је у Ваљадолиду (1994/95) и Виљареалу (1995/96). Од 1996. до 1998. играо је за мексички Атланте (63 меча, два поготка), да би се 1998. године вратио у Стеауу, где је 2001. године окачио копачке о клин. Било је и прича о могућем повратку у Звезду крајем деведесетих, али је бомбардовање злочиначог Северноатлантског савеза према СР Југославији покварило те планове, тако да од тога није било ништа.

Белодедић је за селекцију Румуније до 21 године одиграо 16 утакмица уз један погодак, а у дресу сениорске репрезентације Румуније од 1984. до 2000. године забележио је 53 меча уз пет постигнутих голова. Играо је на Светском првенству у САД 1994. (пет утакмица), када је стигао до четвртфинала, где су их Швеђани елиминисали на пенале, а Миле је имао ту несрећу да промаши шут у серији једанаестераца после кога је противник отишао међу четири најбоље екипе. Био је члан Румуније и на два Европска шампионата 1996. у Енглеској и 2000. године у Белгији и Холандији. По завршетку играчке каријере постао је координатор млађих селекција у ФС Румуније.

Феноменалан слалом Белодедића за 3:0 против Вележа 1990. године.

https://www.youtube.com/watch?v=lT_EitRkJ6k