Сјајну сезону 1989/90 црвено-бели су крунисали освајањем пехара у националном купу тријумфом против сплитског Хајдука у Београду резултатом 1:0. Стрелац поготка одлуке био је голгетер шампионата Дарко Панчев у 12. минуту.
Меч је одигран на стадиону ЈНА пред око 35.000 гледалаца, а Хајдук је имао одличну шансу почетком утакмице, када је Роберт Јарни покушао главом, али је Стеван Стојановић избацио лопту у корнер.
На гол се није дуго чекало, јер је у 12. минуту Дејан Савићевић повукао контру, завршио пола посла и пронашао усамљеног Дарка Панчева, који у оваквим ситуацијама не греши и Црвена звезда је, испоставиће се, овим голом стигла и до другог трофеја у сезони.
Екипа Драгослава Шекуларца је доминирала у првих 30 минута. Роберт Просинечки је ставио Пудара на муке ударцем са изузетно велике удаљености, а нешто касније је и Драган Стојковић Пикси из слободног ударца имао одличан покушај, али је Пудар стигао да избаци лопту у корнер.
Стеван Стојановић је изванредно бранио и отклонио опасност после великих шанси Челића и Бокшића. Узвратио је и Панчев на другој страни у паду, али је лопта отишла високо преко гола у финишу првог полувремена.
Дарко Панчев је у другом делу имао колосалну прилику, када се нашао сам испред голмана Сплићана, али није захватио лопту онако како уме, па је она прохујала поред супротне стативе. Ипак, и поред промашаја навијачи су му скандирали име и презиме. Притисак Београђана није јењавао, па је Горан Јурић погодио стативу, а затим је Савићевић са петерца послао лопту преко гола. Хајдук је имао својих опасних налета, али не и голгетера који би могао да савлада сјајног Стевана Стојановића, па је Звезда на крају заслужено славила свој 12. трофеј у најмасовнијем такмичењу.
Меч је игран у време када је СФР Југославија била већ уздрмана најавама отцепљења. Торцида је на јужној трибини величала туђмановштину, док су Звездине Делије биле на ратној нози са својом управом (изузимајући Џајића и Цветковића), па су ћутали све до 42. минута, да би након тога почели са громогласним навијањем уз заставе и транспаренте. Клицало се Савићевићу, Панчеву уз захвалност Пиксију, коме је ово била опроштајна сезона у црвено-белом дресу.
Стеван Стојановић је сјајно бранио и у Политици добио највећу оцену од свих на терену – деветку, а врло добре партије пружили су Дејан Савићевић и Илија Најдоски, који је потпуно зауставио Алена Бокшића. Капитену Црвене звезде Драгану Стојковићу Пиксију пехар је предао Богић Богићевић, члан Председништва СФРЈ.
Иначе у предигри ове утакмице одиграно је и финале Омладинског Купа Југославије у коме је Црвена звезда славила против Пролетера са 1:0 голом бека Милете у 63. минуту и пети пут тријумфовала у овом такмичењу. За Звездине омладинце су наступали: Милојевић, Милета, Крстић, Радосављевић, Илић, Васиљевић, Јовичић, Николић, Пуача, Аџић и Зеленовић. Пехар је подигао капитен екипе Александар Зеленовић.
Финале Купа Југославије 1989/90.
Црвена звезда – Хајдук 1:0 (1:0)
Београд, 19. мај 1990. Стадион: ЈНА. Стрелац: Панчев у 12. минуту. Гледалаца: 35.000. Судија: Гоце Попов (Скопље). Жути картон: Јеличић (Хајдук).
Црвена звезда: Стојановић, Јурић, Маровић, Стошић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Савићевић, Панчев, Стојковић, Шабанаџовић. Тренер: Драгослав Шекуларац.
Хајдук: Пудар, Хаџиабдић, Дражић, Билић, Јеркан, Штимац (од 35. Вучевић), Јеличић (од 81. Барњак), Челић, Јарни, Асановић, Бокшић.
Тренер Црвене звезде Драгослав Шекуларац крунисао је фантастичну сезону освајањем дупле круне, прве Звездине после 20 година. Међутим, популарни Шеки није био потпуно задовољан игром нашег најтрофејнијег клуба:
– Ми смо могли и морали да играмо боље. Међутим, ја сам задовољан резултатом, имам оправдање за нешто лошију игру мог тима. Оправдање се састоји у томе што су они пре две недеље освојили титулу првака, нешто дуже смо славили шампионску титулу, а после тога имали смо оно непријатно путовање и све што се догодило у Загребу. Утицало је то на играче, па и на мене.
Жири састављен од новинара за најбољег играча утакмице изабрао је црвено-белог мајстора Дејана Савићевића, који је асистирао код гола за освајање трофеја, а Шекуларац се сложио са таквом оценом:
– Дејан је заслужио да буде проглашен за најбољег, али морам истаћи да би други на тој ранг-листи морао бити Стеван Стојановић, који је у два-три маха интервенисао изузетно добро.
Дарко Панчев је био презадовољан због гола којим је црвено-белима донео други пехар у сезони:
– Овај гол памтићу док сам жив. Њега ћу, ако тако може да се каже, уписати “златним словима“ у мој дневник.
Игром Дејана Савићевића био је импресиониран и син Франца Бекенбауера, Штефан, који је у то време био на проби у Црвеној звезди:
– Још нисам видео оваквог играча, тешко онима који чувају Савићевића.
Нападач Хајдука Ален Бокшић жалио је због неискоришћених шанси, али је нагласио да су црвено-бели заслужено славили:
– Сами смо криви што нисмо успели. Пропустили смо шансе које нисмо смели пропустити. Ипак, треба отворено рећи: Звезда је у овом часу у сваком погледу бољи тим од Хајдуковог.
Директор Хајдука Реић није штедео комплименте на рачун црвено-белих:
– Само велики клуб, као што је Црвена звезда, може онако да дочека наше навијаче, да их ујутру склони од кише под јужну трибину стадиона ЈНА, да им из клуба допреми сендвиче и освежавајуће напитке, да их учини потпуно безбедним. Припадници Торциде, сви од реда су нам рекли да немају ни једну једину примедбу на свог великог домаћина – истакао је Реић.
